Starija generacija često doživljava mlađu kao nezahvalnu, dok mladi u starijima vide prepreku.
Zašto je to tako?
Svaka generacija ima svoj specifičan sistem vrednosti. Taj sistem vrednosti proizlazi iz različitih okolnosti. Društvo se šezdesetih godina organizovalo prema jednom sistemu vrednosti, oko 2000. godine prema drugom, a danas važi treći sistem. Normalnost se menja! To zvuči besmisleno, jer normalnost obično smeštamo u okvir stalnih, večnih pravila. Sistem normi kod pojedinca formira se u prvih 15 godina života. Kasnije se to teško menja – sistem vrednosti ostaje životna preferencija.
Individualni sistem vrednosti gradi se na kolektivnom, koji je usko vezan za generacijski normativni okvir. To je u društvu stalan izvor napetosti, ali se najčešće ne traži generacijska pozadina, već se odgovornost prebacuje na pojedinca.
Jednostavnije rečeno: ljudi jedni druge krive, iako u većini slučajeva uzrok sukoba nije lična osobina, već generacijski, kolektivni način posmatranja. Ako poznaješ generacijske preference, lakše ćeš razumeti različite naraštaje.
Svaka generacija u vaspitanju sledeće pokušava da nadoknadi sopstvene nedostatke.
Veterani su nudili BB i X generaciji ono što je njima nedostajalo: hrana, odeća, krov nad glavom – zbog ratnih godina.
„Imaš šta da jedeš? Imaš krov nad glavom? Imaš odeću, imaš cipele?! Šta ti još treba?“ – Jesu li ti poznati ovi prekori?
BB i X generacija su Y i Z generaciji nudile brendirane stvari i tehnička dostignuća, jer je to u njihovoj mladosti (’80-ih i ’90-ih) predstavljalo luksuz.
„Upravo sam ti kupio patike marke …..! Kupili smo i mobilni, koštao je 1000 evra! Bio si na letovanju, plaćamo ti privatne časove! Sve imaš! Hajde, uči već jednom!“ – Prepoznaješ li se, jesi li nešto slično rekao svom detetu?
A za čim zapravo teži nova generacija?
Istraživanja su pokazala ove tri potrebe:
- Poštovanje
U sadašnjem vaspitnom modelu poštovanje se gotovo isključivo vezuje za školski uspeh. Ostali napori dece se ne vrednuju, ili dolaze tek posle školskih rezultata.To slabi samopouzdanje dece. - Podrška
Pod tim uglavnom podrazumevamo materijalnu sigurnost – obezbeđujemo osnovne potrebe deteta. Psihičku podršku svodimo na rečenice poput: „Pričaću sa …., pa će se rešiti.“ ili „Sposoban si ti! Uspećeš, samo hrabro!“ - Prihvatanje
Na to je sposoban veoma mali broj roditelja. Ovo je najveći generacijski problem: svaka generacija pokušava da ostvari sopstveni, neostvareni ideal preko sledeće, verujući da će tako dete biti srećno, jer je to nekada i njima izgledalo kao sreća. „Što meni nije uspelo, ti sada možeš da postigneš!“ Zato ne može da prihvati da sledeća generacija želi nešto drugo – jer je ostala zarobljena u nekoj prethodnoj iluziji.
Na kraju, ne teži ovim vrednostima samo mlađa generacija, nego svaka. „Nerazumevanje“ je obeležje svake generacije u razvoju. Oni koji danas ne razumeju mlade, ni sami nisu bili razumeni dok su bili mladi. Prvi korak ka generacijskom pomirenju jeste prihvatiti da svaka generacija drugačije doživljava šta je vrednost.
Ono što je jednoj generaciji glupost, drugoj je od posebne važnosti.
